Vi ko­ji ka­že­te za se­be da ste to ili ste ne­dav­no bi­li pa ste sa­da ne­što dru­go, vi ko­ji još dr­ži­te cr­ve­ne par­tij­ske knji­ži­ce sa pe­to­kra­kom, sr­pom i če­ki­ćem u fi­o­ka­ma i ne­kim dže­po­vi­ma, ili vi ko­ji go­vo­ri­te da je so­ci­ja­li­zam dok su ko­mu­ni­sti bi­li na vla­sti bio naj­slo­bod­ni­je i naj­pra­ved­ni­je dru­štvo, a sa­da ste se od­re­kli to­ga ne­ma­te vi­še to mo­ral­no pra­vo da se „hva­li­te” da ste bi­li ko­mu­ni­sti. Mno­gi od vas su pri­po­mo­gli 1989. go­di­ne da se so­ci­ja­li­zam sru­ši i us­po­sta­vi ro­bo­vla­snič­ki si­stem vla­sti ko­ji tra­je 26 go­di­na i ko­ji je uni­štio i opljač­kao sve ono što smo mi sa rad­nič­kom kla­som stvo­ri­li. Idej­no opre­di­je­lje­ni ko­mu­ni­sti se i da­lje do­sled­no bo­re za rad­nič­ka pra­va i slo­bo­du svih na­ro­da i na­rod­no­sti.
Do­sled­ni ko­mu­ni­sti se ni­kad ne pre­da­ju i ne od­u­sta­ju od bor­be za ono što je kra­si­lo i bi­lo vo­di­lja par­ti­je na či­jem je če­lu bio pro­sla­vlje­ni ko­man­dant drug Ti­to. Vi ko­ji ste da­nas u ne­kim dru­gim par­ti­ja­ma, a bi­li ste na spi­sku ko­mu­ni­sta, vi ste po­ga­zi­li za­vjet va­ših dru­go­va i dru­ga­ri­ca ko­ji su se bo­ri­li za te ča­sne ide­je. Za­bo­ra­vi­li ste da su ko­mu­ni­sti u NOR-u or­ga­ni­zo­va­li i pred­vo­di­li na­rod­ne ma­se u bor­bi ne sa­mo pro­tiv ne­ma­ni zva­ne fa­ši­zam, već i pro­tiv ru­še­nja ka­pi­ta­li­stič­ko-ro­bo­vla­snič­kog si­ste­ma ko­ji je ta­da vla­dao, a ko­ji je, na­ža­lost, 50 go­di­na po­sli­je so­ci­ja­li­stič­kog si­ste­ma us­po­sta­vljen. Tre­ba na­po­me­nu­ti ne zbog vas ko­ji ima­te par­tij­ske knji­ži­ce ko­mu­ni­sta u fi­o­ka­ma ili dže­po­vi­ma već zbog mla­dih na­ra­šta­ja i ge­ne­ra­ci­ja ko­je do­la­ze da su pra­vi ko­mu­ni­sti i pra­vi ro­do­lju­bi žr­tvo­va­li ži­vot u NOB-u za slo­bo­du ko­ju i da­nas uži­va­mo, a vi ne­ki dru­go­vi i dru­ga­ri­ce ste sve to po­tr­li, zbog ša­ke lič­nih pri­vi­le­gi­ja za­ne­ma­ri­li op­šte – na­rod­ne in­te­re­se ko­ji su osta­li na mar­gi­na­ma. Za­to: te cr­ve­ne ko­mu­ni­stič­ke knji­ži­ce (cr­ve­ne od kr­vi pro­le­te­ra) ko­je su kod vas tre­ba­lo bi da vra­ti­te par­ti­ji iz ko­je ste iza­šli, jer one ne vo­le da bu­du utam­ni­če­ne, one ho­će ak­tiv­ne „bor­ce” svo­jih ide­ja, ko­ji će sa nji­ma u sr­cu is­tra­ja­va­ti na re­a­li­za­ci­ji us­po­sta­vlja­nja po­nov­nog so­ci­ja­li­zma u na­šoj ze­mlji. Po­ru­ču­je­mo svi­ma oni­ma ko­ji že­le da se pri­dru­že na­šoj par­ti­ji i pri­hva­ta­ju njen pro­gram vra­ta su otvo­re­na da za­jed­no mi­je­nja­mo tru­li ro­bo­vla­snič­ki si­stem, jer bez su­štin­ske slo­bo­de i prav­de za sve gra­đa­ne ne­ma ži­vo­ta, a to mo­že da pru­ži sa­mo so­ci­ja­li­stič­ki si­stem sa ko­mu­ni­sti­ma na vla­sti.Rat­ko Đu­kić